Fuada Stanković
Uvod
Profesor dr Fuada Stanković predstavlja jednu od najznačajnijih figura u savremenoj istoriji akademske zajednice u Republici Srbiji. Njen profesionalni put, koji je kulminirao obavljanjem funkcije rektorke Univerziteta u Novom Sadu, nije bio samo odraz izuzetne naučne kompetencije u oblasti pravnih nauka, već i demonstracija posvećenosti principima akademske autonomije, univerzitetske etike i vladavine prava. Kao intelektualka koja je duboko srasla sa temeljnim principima akademskog integriteta, prof. dr Stanković je tokom svoje karijere ostala dosledna zagovornica modernizacije visokog obrazovanja, stavljajući u centar svog delovanja zaštitu interesa studenata i unapređenje kvaliteta naučnog rada u složenim tranzicionim okolnostima koje su pratile srpsko društvo u poslednjih nekoliko decenija.
U javnom životu Srbije, njeno ime postalo je sinonim za visoke moralne standarde i nepokolebljivost u odbrani institucija. U vremenima kada je prostor za kritičko promišljanje bio vidno sužen, a pritisak izvršne vlasti na nezavisne institucije, uključujući i Univerzitet, postajao sve izraženiji, Fuada Stanković nije pribegla tišini. Naprotiv, njeno angažovanje postalo je vidljivo upravo u ključnim trenucima društvene krize, kada je zaštita javnog interesa postala imperativ za svakog intelektualca sa integritetom. Njen potpis na „Apelu 100“ krajem 2016. godine nije bio samo formalni čin, već jasna poruka o potrebi za povratkom demokratskih vrednosti i uspostavljanjem odgovorne vlasti, što je definisalo njenu ulogu kao nezaobilazne figure savremene građanske Srbije.
Razumevanje značaja prof. dr Fuade Stanković zahteva uvid u kontekst visokog obrazovanja u Srbiji, koje se tokom njene karijere suočavalo sa brojnim izazovima — od hronične nedovoljne finansijske podrške, preko političkih uticaja, do neophodnosti harmonizacije sa evropskim obrazovnim standardima kroz Bolonjski proces. Kao rektorka, ona se nalazila na prvoj liniji odbrane autonomije univerziteta, nastojeći da očuva slobodu naučnog istraživanja od partijskih interesa. Njena reputacija kao beskompromisnog stručnjaka, ali i empatičnog pedagoga, učinila ju je autoritetom čije mišljenje transcendira okvire pravne nauke i postaje orijentir u diskursu o stanju pravne države u Srbiji.
Rani život, obrazovanje i akademska/umetnička geneza
Formiranje ličnosti prof. dr Fuade Stanković odvijalo se u ambijentu koji je cenio obrazovanje kao temeljni društveni kapital. Odrasla u intelektualno podsticajnoj sredini, rano je pokazala afinitet ka društvenim naukama i analitičkom razmišljanju, što je usmerilo njeno akademsko školovanje ka pravnim naukama. Pravni fakultet, kao institucija koja oblikuje razumevanje normativnog poretka društva, bio je prirodno okruženje za njen intelektualni razvoj. Tokom studija, isticala se preciznošću u izražavanju, sistematičnošću u pristupu pravnim problemima i sposobnošću da poveže teorijsku normu sa društvenom praksom, što su karakteristike koje su obeležile celokupnu njenu buduću naučnu karijeru.
Njen akademski uspon bio je rezultat višedecenijskog posvećenog rada. Nakon sticanja osnovnih akademskih zvanja, usledio je niz istraživačkih usavršavanja koja su joj omogućila da stekne široku perspektivu o pravnim sistemima, posebno u segmentima koji se tiču trgovinskog prava i obligacionih odnosa. Kao mlada istraživačica i saradnica na fakultetu, Fuada Stanković nije se zadovoljavala samo pukim tumačenjem zakonskih tekstova; ona je težila dubljem razumevanju socijalno-ekonomskih uslova koji generišu pravne norme. Njena disertacija i prvi naučni radovi predstavljali su pionirske poduhvate u tumačenju pravnih instituta u uslovima koji su prethodili i pratili tranziciju privrednog sistema iz socijalističkog samoupravnog modela ka tržišnoj ekonomiji.
Formativni uticaji na njen profesionalni razvoj bili su duboko povezani sa tradicijom novosadske pravne škole, koja je oduvek težila sintezi teorijske strogosti i praktične primenljivosti. U tom periodu, obrazovanje nije bilo samo sticanje diplome, već proces oblikovanja kritičke svesti. Fuada Stanković je u tom procesu učestvovala ne samo kao primalac znanja, već kao aktivni stvaralac akademske kulture, postepeno izgrađujući svoj prepoznatljiv stil koji karakteriše odmerenost, argumentovanost i poštovanje sagovornika, čak i u trenucima najžešćih akademskih ili društvenih polemika.
Profesionalni razvoj, ostvarenja i društvena delatnost
Profesionalna karijera prof. dr Fuade Stanković beleži uspon od asistenta do redovnog profesora i rektorke Univerziteta u Novom Sadu, što je put koji svedoči o njenom izuzetnom doprinosu akademskoj zajednici. Tokom svog rada na Pravnom fakultetu, dala je nemerljiv doprinos razvoju pravne nauke, naročito u oblastima trgovinskog i korporativnog prava. Njeni udžbenici i naučne monografije postali su temeljna literatura za generacije studenata prava, postavivši standarde u preciznosti pravne terminologije i jasnosti izlaganja. Kao edukator, ona je bila prepoznata po tome što je studente podsticala na kritičko preispitivanje pozitivnog prava, učeći ih da zakon nije statična kategorija već živi instrument društvenog uređenja.
Vrhunac njene profesionalne karijere obeležio je mandat na mestu rektorke Univerziteta u Novom Sadu. U tom periodu, Stankovićeva se suočila sa kompleksnim zadacima reforme univerziteta u duhu evropskih integracija. Njen mandat obeležilo je nastojanje da se poboljša međunarodna vidljivost Univerziteta, podstakne naučno-istraživačka razmena i osigura transparentnost u radu akademskih organa. Poseban fokus stavila je na očuvanje autonomije Univerziteta kao institucije koja mora ostati imuna na dnevno-političke pritiske. Njen pristup upravljanju bio je inkluzivan, zasnovan na dijalogu sa svim strukturama univerzitetske zajednice, od studenata do najviših naučnih zvanja.
Izvan uskih akademskih okvira, Fuada Stanković je bila angažovana u brojnim stručnim telima i komisijama koje su se bavile harmonizacijom srpskog zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije. Njena ekspertiza bila je dragocena u procesima izrade zakonskih nacrta, gde je insistirala na usklađenosti sa međunarodnim standardima i zaštiti pravne sigurnosti privrednih subjekata. Nagrade i priznanja koja je dobijala tokom karijere nisu bila samo potvrda njene stručnosti, već i odraz poštovanja koje je uživala u akademskoj i pravnoj zajednici regiona, potvrđujući je kao jednu od najvažnijih intelektualki savremene Srbije.
Građanski angažman, Savamala i potpisivanje Apela 100
Godina 2016. ostala je zabeležena kao prelomna tačka za srpsko društvo, prvenstveno zbog serije događaja koji su doveli u pitanje same temelje pravne države. Rušenje u Savamali, u noći između 24. i 25. aprila 2016. godine, predstavljalo je brutalnu demonstraciju sile i suspenziju institucija sistema. Dok su nepoznate osobe pod maskama, uz upotrebu građevinskih mašina, nelegalno rušile objekte u Hercegovačkoj ulici, policija je ignorisala pozive građana, čime je stvorena atmosfera bezakonja koja je duboko uznemirila akademsku javnost. Upravo u tom kontekstu, Fuada Stanković je prepoznala trenutak u kojem intelektualac više nema pravo na neutralnost.
Potpisivanje „Apela 100“ u novembru 2016. godine, kojim je grupa istaknutih javnih ličnosti pozvala tadašnjeg zaštitnika građana Sašu Jankovića da se kandiduje za predsednika Srbije, predstavljalo je čin građanske hrabrosti. Stankovićeva je u tom činu videla potrebu za artikulacijom otpora prema degradaciji demokratskih institucija i koncentraciji vlasti koja je pretila da poništi rezultate decenija borbe za demokratizaciju društva. Za nju, potpis nije bio izraz političkog navijaštva, već apel za povratak dostojanstva javne funkcije i vladavine prava u zemlji u kojoj su institucije postale instrumenti partijske volje 1.
Njeno angažovanje u tom periodu bilo je vođeno uverenjem da Univerzitet mora biti savest društva. Uprkos medijskoj kampanji koja je često pratila potpisnike ovakvih apela, prof. dr Stanković je ostala dosledna svojim stavovima, smatrajući da je tišina intelektualaca u trenucima urušavanja sistema saučesništvo sa onima koji taj sistem razgrađuju. Njeni javni nastupi i istupanja u medijima bili su odmereni, ali jasni, usmereni na analizu stanja institucija i neophodnost uspostavljanja odgovornosti vlasti prema građanima, čime je značajno doprinela mobilizaciji građanske javnosti u borbi za demokratske principe 2.
Legat i društveni značaj
Legat prof. dr Fuade Stanković prevazilazi okvire njenih naučnih doprinosa u oblasti prava. Ona je ostavila neizbrisiv trag kao model intelektualca koji poseduje i znanje i etičku kičmu. Njen uticaj na akademsku zajednicu ogleda se u generacijama studenata koje je naučila da zakon mora služiti pravdi, a ne moći, te da je univerzitetski profesor pozvan da bude čuvar kritičkog duha u društvu. Njen rad kao rektorke postavio je visoku lestvicu za sve buduće nosioce ove funkcije, insistirajući na integritetu institucije kao prioritetu iznad bilo kakvih političkih kalkulacija.
Društveni značaj njenog delovanja ogleda se u osnaživanju građanske svesti u Srbiji. U vremenima krize, Fuada Stanković je pokazala da akademska elita ne sme biti zatvorena u kule od slonovače, već mora biti aktivni učesnik u oblikovanju javnog dobra. Njen potpis na apelima i njeno javno delovanje poslužili su kao primer mnogim drugim kolegama da se usude na kritičku misao. Time je doprinela jačanju demokratskog kapaciteta društva, istrajavajući na stanovištu da su sloboda govora i vladavina prava neodvojivi elementi svakog naprednog društva.
Danas, kada se analizira stanje srpskog društva, uloga pojedinaca poput Fuade Stanković dobija na težini. Njena biografija ostaje dokument vremena, svedočanstvo o borbi za očuvanje profesionalnog dostojanstva i ljudske slobode. Kao osoba koja je svoje znanje nesebično stavila u službu zaštite javnih interesa, ona ostaje uzor i inspiracija onima koji veruju da je, bez obzira na sve izazove, odgovornost intelektualca da govori istinu i da se bori za institucije koje pripadaju svim građanima, a ne samo povlašćenim grupama. Njen doprinos ostaje trajni deo akademske istorije Novog Sada i cele Srbije.